У Европи је проналазач штампања био Јохан Гутенберг.Он је такође конструисао и дрвену пресу за машину.Тако је 1455.г. објавио чувену Библију, штампану по новој техници. Штампарска техника се брзо ширила и усавршавала.Само неколико деценија после Гутенберга јавила се и прва штампарија код Срба, а то је била и прва државна штампарија на свету (више)


 

Са појавом и радом наше прве типографије у ослобођеној Србији, могуће је, по први пут, јасније пратити живот, рад и учење наших првих типографских ученика. Први забележени трагови падају у 1831.г. са оснивањем „Књигопечатње” (касније назване „Државна штампарија”), када је Адолф Берман, њен  фактор, замолио кнеза Милоша да донесе један правилник који ће регулисати и рад ученика Типографије. Већ тада је Бремен имао два ученика која је подучавао занату.
Коначно је првог јула 1834. године од стране кнеза Милоша Обреновића објављено  „НАСТАВЛЕНИЈЕ ЗА УЧЕНИКЕ КЊАЖЕСКО-СЕРБСКЕ КЊИГОПЕЧАТЊЕ И СЛОВОЛИВНИЦЕ ”. Овај документ је имао снагу закона и тачно је прописивао обавезе и права првих графичких ученика у Србији. Зато се с правом може рећи да је датум објављивања овог важног документа, такође и датум настанка графичког школовања, а самим тим и Графичке школе у Београду.
Први ученици који су примљени у  „Књигопечатњу” на изучавање заната су Петар Карамарковић и Спиридон Радосављевић за учење словослагачког заната, а Јанићије Вуловић за ученика печататеља. На дан 1. децембар 1835. год. у „Књигопечатњи” је било 11 ученика за изучавање словослагачког занимања, 10 ученика за печатеље (типомашинисти), и 8 ученика за остала занимања (словоливац и др.). Све до 1905. год. графички ученици су се школовали у оквиру штампарија, али су услови њиховог школовања и полагања мајсторских испита били тачно прописани.
У годинама пре Првог светског рата је постојало више школа које су школовале графичке кадрове, а неке од важнијих су: „Општа недељно-вечерња школа” која је 1905. год. уписала укупно 182 графичка ученика у три разреда. „Геодетска и грађевинска академија” је од 1909. год. у оквиру свог одсека за „Графичке и штампарске вештине” школовала графичке кадрове по веома развијеном школском програму.
Прва школа која је у свом називу имала реч „графичка ”  је била „Графичко-занатска школа” она је основана 1923. године. Мало касније 1925. год. је основана  „Државна графичка школа”, а 1930. године „Општа занатска графичка школа”, која је већ прве године уписала 200 ученика.


После Другог светског рата се у Београду оснива „Графичка индустријска школа“ која је почела са радом 1947 године. Налазила се на једанаестом спрату Булевара Војина Мишића 17. За отварање школе највеће заслуге имају Никола Вујановић и Никола Пијуковић.
Први директор школе био је Мојсило Зирамов. Школа је на почетку рада имала шест одељења, два првог, два другог и два трећег разреда. Школа је сем обавезних предмета, општих и стручних, имала могућност и практичне наставе, зашта су биле обезбеђене и две мале учионице.
У првој школској 1947/1948 години школу је завршило 166 ученика од којих највише књиговезаца, типомашиниста и словослогача. Штампан је часопис „Графички рад“. Школу су похађали ђаци, ученици, али и радници из предузећа уз рад.
1949 године, школа се преселила у зграду број 21 у Слунској улици која је имала много већи простор m2. Нову школу је 1949/1950 похађало 98 ученика разних профила. Финансиским средствима школу су помагале и београдске штампарије. Сваке наредне школске године, школу је уписивао све већи број ученика. Тада је графичка школа проглашена најбољом школом на Сењаку, а ученици су постизали најбољи успех. Уз редовно школовање, графичка школа је организовала и графичке курсеве у штампарији.

radiopnica2


Након 1954 године, опало је интересовање ученика за упис у Графишку школу (пријавило се 20 од планираних 120 ученика). Но, од наредне 1956 године се стање поправља те се у наредним годинама уписивао све већи број ученика. И даље је постојао проблем са недовољним ростором па је 1957 године донета одлука да се изгради нова зграда Графичке школе на Новом Београду, чија је изградња почела 1959 године, а завршена је 1962 године. Новац за изградњу је дао град Београд као и Графичка индустрија Београда и Србије. Школа је добила име народног хероја, Милића Ракића, учесника НОБ-а, иначе графичког радника, цинкографа. До тада је графичку индустријску школу завршило 407 ученика и у то време се школарина плаћала. Одржавано је три часа дневно, четри дана у недељи. Рад нове Графичке школе у Новом Београду је почео 1964 године. 1963/1964 године је уведено четворогодишње образобање и прва генерација графичких техничара.1975 године је практична настава у Графичкој школи добила много већи значај. Број часова практичне наставе заузимао половину укупног броја часова. Школа је усвојила нови начин образовања кардова за трећи и четврти разред. У овој фази, ученици се оспособљавају за одређено занимање.
 

skola

У првој години су изучавани општеобразовни предмети. Током друге године, уведени су нови стручни предмети, али су и даље највећи број предмета заузимали опчтеобразовно предмети. Трећа и четврта година су потпуно усмерене ка струци.
1985/1986 године било је 256 ученика у трећем и 192 ученика и 160 одраслих полазника у четвртом разреду.
У предходном периоду, графичка школа је изводила настави по програму према Закону о средњем образовању, (Закон из 1990 и 1996 године) те образовани профили и занимања према плану и програму у оквиру министарства просвете.
Данас Графичка школа у Београду пружа могућност трогодишњег и четворогодишњег средњег образовања